Сваки диригент зна колико
је важно имати посвећене певаче у хору. У случају да чланова у хору нема много,
њихова мотивација могла би бити кључ постојања и опстанка хора. Можда не можемо
да задржимо сваког ко приступи хору, ипак, можемо и морамо да се потрудимо да
певање, било на проби или на богослужењу, буде богоугодно и лепо. Како ће се певачи односити према хору,
индивидуално је и зависи од сваког појединца. Оно што следи су идеје, које могу
послужити као смернице у раду:
1.Пробе треба да буду
продуктивне. Свакоме ко цени своје време познат је осећај задовољства након
пробе која је била успешно одржана. Овај концепт може условити да се чланови
боље организују и да континуирано планирају своје доласке.
2.Чланови хора треба да
осете задовољство у ономе што раде. Пријатно искуство на проби обично доводи до
тога да певачи жељно долазе на сваку следећу.
3.Чланови треба да се осете
безбедно у хору. Намерне непријатности или вербално омаловажавање не треба да
буде присутно у комуникацији како међу члановима, тако ни између чланова и диригента.
4.Диригент треба да има
висока очекивања и да од певача захтева да на пробама дају свој максимум.
Хорска проба није тренутак када Богу нудимо ”мрвице са стола”,
већ тренутак да понудимо оно
најбоље.
5.Потребно је да хор редовно
учествује на богослужењима.
6.Певање
различитих композиција, не само духовних, треба да буде заступљено на проби, како би се
избегла монотонија.
7.Сви
чланови морају да разумеју важност службе коју врше. То разумевање ће их уздигнути изнад личног осећаја испуњености и задовољства, и повезати их с Богом. Када хорско појање
постане важан и устаљен део богослужења недељом, празницима и ка год је то потребно, онда хор заиста испуњава своју мисију и сврху.
8.Успех
је оно по чему хор треба да постане препознатљив. Наравно да је и неуспех
могућ, и не треба га трагично схватити. Успех се може дефинисати на много
различитих начина. Без обзира да ли о успеху говорили или га једноставно
осетили, он је увек свима јака
мотивација. Неуспех, с друге стране, треба да буде само тренутан. Једини
истински неуспех за сваког члана јесте одустајање од хорског певања у
потпуности.
9.Диригент
певачима треба јасно да стави до знања шта од њих очекује. Да ли им је
дозвољено да певају на богослужењу ако пропусте пробу? Да ли могу да закасне на
богослужење или на пробу и да се прикључе осталима одмах или након паузе? Да ли
је потребно да напев науче напамет или могу да певају и из нота? Да ли могу да напусте
цркву одмах по завршетку службе?, итд. Певачи треба да поштују постављене
стандарде понашања и да се труде да испуне оно што се од њих очекује.
10.Чланови
треба да знају да ће недостајти хору
уколико одсуствују са пробе или изостану са богослужења. Њихов долазак, односно
недолазак, прави разлику у квалитету певања.
11.Диригент
треба да ословљава сваког члана именом. Сви чланови заједно чине хор, али
свако има свој идентитет.
12.Пробе
би требало да почну и да заврше на време. Иако ово можда многима изгледа
небитно, на такав начин се односимо с поштовањем и према члановима, и према
проби.
13.Чланови
треба да осећају припадност групи кроз дате им шансе и одговорнсти. Добар
дригент не ради све сам. Хор треба да има свој одбор (на пр. секретара,
благајника), оне који прихватају да посвете своје време и таленат потребама
хора. Групни пројекти су као камен на коме се темељи рад хора. Заузврат, хор
постаје ”наш хор”, а не само црквени хор или диригентов
хор.
14.Диригент
треба да покаже захвалност члановима. Сви знамо колико је важан
вербални говор и говор тела у
комуникацији са људима. Чланове хора треба охрабрити, ако је охрабрење
потребно, и безрезервно похвалити када ту похвалу заслуже.
Проф. Роберт. Н. Хан
Превод:
Б.Србљак
Нема коментара:
Постави коментар