ПРОВАЛА У БОЛНИЦУ

Болница  - то је посебно место где свештнику није увек лако да уђе и да се "утопи у пејзаж" када га ка постељи болесног призове његова свештеничка служба. Нема то никакве везе са законом, који у ствари наводи да су администратори здравствених установа дужни да пруже грађанима прилику да се састану са свештеником како би задовољили своје верске потребе. Проблем је у људима – у људском фактору.

Није тајна да међу медицинским радницима постоји различит став према Цркви и свештенослужитељима: од лојалног до оштро непријатног. У мојој болничкој служби, дужој од једне деценије,  доживео сам различите односе.

 - Шта сте хтели? - упитао ме је доктор реаниматолог, не желећи да ме пусти на одељење у недељу. 

- Позвала ме је Ваша пацијенткиња да је исповедим, причетим и да поразговарамо - одговорам.

- Ви сте хитна помоћ?  - могао сам чути његову опаску.

То је нормално, човек се на то брзо навикне. Теже је потиснути сопствену љутњу.

- Не – покушавам да одговорим што мирније.

- Лично сматрам да то није неопходно и не могу вас пустити - одговара доктор.

Знате, - кажем - ствар је у томе што је ово питање већ решено на нивоу министарства здравља и митрополије, уз личну сагласност начелника. Свим главним докторима уручено је решење "одозго",  у обавези сте да га испуните. Ако сада не дођем до жене која ме је позвала, дужан сам да пријавим препреку на коју сам наишао. На крају, не могу да се сукобим са Вама, да бих ушао унутра.

Ова последња примедба била је очигледно сувишна. Одмеривши ме са подсмехом, доктор који ме надмашује у величини види да бих изгубио такву битку. Верујем му, постиђен због своје неуздржљивости и – о, чуда – пролазим уз његово допуштење; наравно након што сам чуо неколико непријатних речи на свој рачун. Наша парохијанка је била очигледно радосна што ме види.

Међутим, ако се неко од млађег медицинског особља нађе на мом путу, успешност таквих преговора готово је невероватна. Немам никакве шансе ако се на мом путу нађу чувар или гардероберка. Они се воде изговором да им главни лекар није дао такву дозволу.

Само у оним болницама у које одлазим једном недељно по распореду, или ван распореда, доступне су пацијентима пастирске активности јер ме сви познају лично. Ово делује ефикасније од Устава и претходног договора са одељењем.

Али проблеми настају онда када у болници почне да ради ново медицинско особље.

 - Зашто улазите на интензивну негу?  - пита ме запослена у лабораторији перинаталног центра, убеђена да милосрдна сестра  и ја редовно доносимо инфекцију новорођеним бебама.

Поново понављам речи које сам већ напамет научио.

- Да ли ви разумете шта је инфекција? - негодује докторка.

Разумем. Научили су ме томе на медицинском факултету. Али ми то не пише на челу.

Докторка узорно узима узорке са мог подрасника, са епитрахиља, руку.  Умире да узме и миро на бактериолошку анализу, јер је 146 одсто уверена да у њему - миру којим смо сви ми помазани -  главни састојци јесу:  клостридија, стафилокока, аспергила, заједно са антраксом. Одговарам да би доктор морао да поднесе захтев Светом Синоду или Патријарху, како би за то добио дозволу. Свечано обећавам да ћу јој, када добије дозволу мојих надређених, лично дати садржај кутије ради било каквог научног истраживања. Верујте ми, то би било најједноставније.

Докторка изражава жељу да лично контролише "процес крштења". Не противим се. Читање Апостола покреће нова питања:

- Због чега тако често употребљавате реч "смрт" током молитви? То звучи ужасно и ствара расположење умирања, а ми имамо статистику! Зар не бисте могли да користите друге речи?

Одломак  из Посланице светог апостола Павла Римљанима заиста садржи речи смрт и умирање. Ако не разумете смисао текста, ове речи увек парају уши. Одговарам да се односе на човека који умире за грех како би живео за Бога, и да свако, увек, бива крштаван овим речима.

Докторка је, међутим, незадовољна и говори ми све шта мисли о црквеном присуству у болничкој установи, али видевши да сам савршено равнодушан коначно закључује да ме њено мишљење много не узнемирава. Оставља ме на миру, хвала Богу…

На крају је пронашла извор најгоре болничке инфекције у аутоклаву - стерилизатору, где су се заједно стерилисали медицински инструменти и пелене.

Још ће бити много примедби, подсмеха, непоколебљиве решености да се ниском свештенику не дозволи улазак у болничке коридоре, заједно са другим неугодним стварима. Али људи очекују свештеника са Светим Тајнама и речима духовне утехе. Немам избора -  мораћу да проваљујем. 

протојереј Сергеј Адодин

превод: Б.Србљак

Извор:  http://orthochristian.com/107766.html