Шетао једном атеиста шумом.
„Какво предивно дрвеће! Каква
моћна река! Какве дивне животиње!“, мислио је.
И док је тако шетао зачуо је шушкање у жбуњу. Окренуо
се да види шта би то могло бити. Угледао је медведа високог око седам стопа како
иде ка њему. Потрчао је колико га ноге носе. Осврнуо се и видео да га медвед
сустиже.
Када се по други пут осврнуо, медвед му је био сасвим
близу. Саплео се и пао. Покушао је да се
придигне, али медвед је већ био над њим; ухватио га је својом левом шапом, а
десном кренуо да га удари. У том моменту атеиста је узвикнуо: „ Ох, мој Боже...!“
Време је стало, медвед се скаменио, шума је утихнула.
Заслепљујућа светлост засјала је и атеиста је зачуо
глас с' неба: „Свих ових година негирао су моје постојање, а постојање сваке
твари приписивао космичкој случајности. Да ли желиш да ти помогнем да изађеш из
те заблуде? Да ли да те од овог момента сматрам верујућим?“
Атеиста је погледао директно у светлост и одговорио: „Било би лицемрно од мене да те сада замолим да ме сматраш верујућим, али можда би могао медведа да учиниш хришћанином.“
„Врло добро,“
уследио је одговор.
Светлост је ишчезла. Шума је опет зашуштала. А медвед
се прекрстио, скупио молитвено шапе и прозборио: „Господе благослови ову храну
у има Оца и Сина и Светога Духа. Амин.“
Превод: Б. Србљак
Извор: http://thediaspora.net/
Нема коментара:
Постави коментар