У СУСРЕТ ВАСКРСУ - вече духовне и световне музике

 

 

У понедељак, 30. марта 2015. године, црквени хор "Св. Анастасија Српска", заједно са ученицима ОШ "Светолик Ранковић", одржао је концерт духовне и световне музике:

 "У СУСРЕТ ВАСКРСУ"

 

"Данашњу културу света карактерише, пре свега, апсолутна жеђ за новим! Другачијим. Недокучивим. Савремена култура је слушање и слућење других гласова …Један од тих гласова данас је и црквена музика.

Музика Цркве има своју етику, тј. своје биће. Њега чине: њени циљеви, параметри и вредности. На првом месту, црквена музика је средство богослужења, тј. слављења Свете Тројице. Она је посредник између Литургије и Божијег делања према свету. Параметри би били: озбиљност, молитвеност, рад, те музичко умеће и знање. Све заједно узевши добијамо њену најкарактеристичнију црту, саму њену суштину: музика Цркве је благодарење, поетика љубавног односа према Д/другом.

Исто се може и другачије казати: биће црквене музике сачињава њен покушај да опева Тајну, да је подражава. Тамо где речи посустају, где сам језик буде исцрпљен од својих могућности – ту наступа изрицање Неизрецивог, тј. песма/химна, усклик! Постоји праг који речи саме не могу досегнути, где почињу да се гуше; ту је потребно неко друго биће, друга стварност. Ово је музика.

Свакако, музика Цркве има и непорециве уметничке вредности. Нигде она људска црта радости и мука живота није тако драматично изражена као у појању. Њени гласови су измешани, али не и хаотизовани; све је ту: трагичност, свечаност, вапај, победа смрти и радост. А ако је тако, онда музика (хтела не хтела) мора бити и део културе.

Православна Црква у Србији данас има срећу да је баштиник богатог предања музике и музика: ромејско („византијско“) појање, старо српско, карловачко, хорско полифоно, певничко народно, итд. Све то чини да њен корпус буде тако оригиналан и јединствен међу осталим помесним православним црквама света. Иако је циљ црквене музике, пре свега, богослужбени, она не сме остајати у парохијским гетима. Свет и савремена култура су гладни тајне и других (с)твари, црквена химнографија и јесте пој о ономе где је све (нешто) друго. Дати црквену музику свету је зато императив.

 

Хришћанска култура је одувек била радикални продор у живот света, ма ког света. Провала другачије климе на сцени савремене културе. А ова је култура увек гладна новог, свежег и авангардног. Зато дајмо свету црквену музику и њене дубине откривајмо без стида!"

Извор: http://www.academia.edu/4320978/%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BC%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%B2%D1%80%D0%BB%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA_%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B4_