У недељу 28. маја манастир Тумане
у Епархији браничевској био је стециште верног народа из свих наших крајева. Импозантно
сабрање од око десет хиљада присутних чинили су и Аранђеловчани – наш хор и
суграђани, који смо се у рано јутро упутили ка светињи смештеној на око 9 километара
од Голупца. Повод овој величанственој светковини био је освећење испоснице
Светог Зосима Туманског, чије свете мошти, уз мошти Светог Јакова Новог
Туманског и чудотворну икону Курске Мати Божије, представљају непроцењиву
вредност коју чува овај средњевековни манастир.
Свети Зосим је био монах синаит
који се у другој половина 14. века у молитвеном тиховању подвизавао у испосници
око километар удаљеној од манастира Тумане, која је обновљена и овом приликом
освећена. Нетрулежне мошти преподобнога су обретене 1936. године и током свих
ових година забележени су бројни примери исцељења верујућих који су кивоту приступали са молбом за помоћ. Одлуком са
овогодишњег редовног заседања Светог архијерејског
Сабора Српске Православне Цркве вечном Сабору
светих прибројан је и Преподобни Јаков Нови Тумански (у свету Радоје Арсовић
(1894-1946), доктор философије са Сорбоне) чије су, у целости сачуване, мошти
обретене 2014. године у манастиру Тумане. Као датум празновања светитеља
одређен је 8.(21.) август, дан када Света Црква прославља и Светог Зосима
Туманског. Чудотворну икону Курске Мајке Божије, многопоштовану светињу, у манастир су донели руски монаси тридесетих
година 20. века.
Свету архијерејску Литургију служио је Архиепископ михаловско-кошицки Г. Георгије, уз саслужење Епископа браничевског Г. Игњатија и Епископа тимочког Г. Илариона. Пре Свете Литургије пресвучене су мошти Светог Зосима. У току Литургије извршен је чин
проглашења Светог Јакова Туманског. У свечаној литији мошти Светог Зосима су пренете у испосницу, где им
се народ поклањао током читавог дана. У манастирској
цркви, посвећеној Светом архангелу Гаврилу, верни народ је целивао чудотворну икону
Мајке Божије и приступао моштима Светог Јакова Новог.
Радује
сазнање о светој драгоцености смештеној у том живописном пределу – манастира са
вишевековном традицијом и реликвијама које са свих страна сабирају богочежњив
свет, који им приступа с љубављу, поштовањем, молитвом и надом и добија дарове
помоћи и утехе. Радује и приљежност младог четворочланог братства, које је
успешно уложило и даље улаже велики
труд у обнови и изградњи манастирског комплекса. Са великим стрпљењем и
умешношћу су изнели велики терет организације свих појединости овог значајног
догађаја. Ми Аранђеловчани смо још и додатно поносни на чињеницу да игуман
Димитрије, наш земљак, даје допринос свим овим значајним дешавањима.
Импозантност
молитвеног скупа захтевала је додатни труд, стрпљење, смирење, истрајност
присутних током боравка на отвореном осунчаном простору током службе, чекања у
редовима за поклоњење светињама, успона ка испосници; али све је то имало
додатни смисао у подсећању на ове врлине које треба да буду део наших
свакодневних живота у стремљењу ка Царству Небеском. Иако нисмо, ограничени
временом, успели да све постигнемо што смо желели и планирали, облагодаћени
лепотом и пуноћом дешавања чији смо део тога дана били, радосни за једно ново
искуство и сазнање вратили смо се својим домовима. Свакако и уз наду да неће
протећи много времена до нашег поновног доласка туманској светињи.
Молитвама Светог Зосима и Светог
Јакова Новог Господ нек нас помилује и спасе.
Аутор текста: Павле Вуковић
Нема коментара:
Постави коментар