O ДУЖНОСТИМА ПОЈЦА

 

Почела си да певаш за певницом. То значи да славиш Господа у небеском хору анђела који стално певају похвалу у славу свог Творца и Господа. Колико си срећна! Али, да ли ти је позната пуна светост и важност овог побожног дела, које је у поређењу са другим делима достојније да се назове побожним делом? Ако није, онда је добро да те подсетим на претеће и страшне речи пророка: Проклет био ко немарно ради дело Господње. (Јер.48:10) Видиш колика је страшна одговорност на онима који непажљиво и немарно служе Богу. Појац или певач  - то су уста цркве, тј. скуп верних који се моле у цркви. Док пева молитве и химне, он их изговара не само за себе већ у име свих који су присутни у цркви, и исто тако, сви који се моле изговарају своје молитве кроз уста појца, оних који су уста Цркве. Певајте Господу (Пс. 49:6), позива их Црква, али певајте са разумевањем (Пс. 46:9). Размисли и пази: коме певаш, коме се молиш, пред ким стојиш? Стојиш пред Оним пред ким анђелски чинови стоје са страхом, сакривајући лица. Певаш хвалу Ономе коме небеске силе непрестано кличу: Свет, свет, свет је Господ Саваот. Схвати колико је узвишено место појца. Схвати и заволи милостивог Бога, који дозвољава чак и земаљским грешницима да му узносе хвалу. Овај небески посао је посао анђела, а не људи нечистих усана, као што се изразио свети пророк Исаија, који се удостојио да чује небеско појање: Јао мени, погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана. (Иса. 6:5)

А теби, немоћној, слабој и грешној, поверен је тако велики задатак. То је таланат који ти је доделио Господ, то је таланат који мораш вратити и умножити тако што ћеш га користити са расуђивањем. Са смирењем и страхом према Богу кажи умно у својој души: Види, душо моја, Господар те је обдарио овим талантом; прими његов поклон са страхом и чућеш осуду као онај који је сакрио свој таланат, о душо моја; не сакривај реч Божију, већ је објављуј, певај Његовој слави, увећај дарове милости  који су ти дати, и тада ћеш ући у радост свога Господа. (Стихира на Господи возвах и на Хвалите, на Велики и свети Уторак)

Не доцни Господ с обећањем (2. Пет. 3:9) тј. не одуговлачи да га испуни, да дође и тачно исплати своје слуге којима је поверио своја добра, своје дарове и таланте. Пази да не зачујеш страшну осуду: Узмите дакле од њега таланат који није желео да увећа својим напорним радом, и неваљалог слугу баците у таму најкрајњу. (Мат. 25:28,30) Велики рад појца састоји се у томе да све снаге које су му дате од Господа као таланти усмерава на славу Божију. Да пева величајући име Божије, да пева не само уснама и гласом, већ целим срцем, умом, душом, вољом, жељом, са ревношћу – целим својим бићем. То значи певати са расуђивањем.

Певање појца долази до срца оних који се моле. Ако певање излази из срца, оно сусреће срце слушаоца и утиче на њега тако што га покреће ка молитви, изазивајући поштовање чак и када је само срце растројено и отврдло. Често се дешава да они који улазе у цркву без жеље за молитвом, под присилом или због пристојности, почињу да се моле ватрено и покајно, и одлазе из цркве у сасвим другом расположењу, у духу благих осећања и покајања. Такав препород у њима учинила је величанствена служба и предивно појање. А насупрот томе, дешава се често да они који дођу у цркву са намером да се моле из срца, да излију пред Господом тугу својих душа, када чују смушено, немарно појање и читање, мало помало постају збуњени и уместо користи, бивају оштећени, не добијају утеху, и искушавани понашањем појца, ненамерно падају у грех осуђивања. А ево шта Господ каже о онима који проузрокују искушења: Није могуће да не дођу саблазни, али тешко ономе преко кога долазе. Боље би му било да му се воденични камен обеси о врат и да га баце у море. (Лк. 17:1-2) Ако је толико страшан суд Господњи над оним ко саблазни једнога од ових малих (Мат. 18:6) тј. оних који верују, не заслужују ли појци, и уопште сви они за певницом који проузрокују искушење, чак и страшнију казну, јер су својим позивом морали да служе као добар пример другима, а не да саблажњавају народ? Плаши се да кроз искушавајуће понашање за певницом , кроз немарно појање и расејано вођење, ти не би сипала отров у срца оних који се моле и тако подпала под казну обећану онима који саблажњавају! Плаши се ако немарно радиш дело Господње, да не би чула клетву која следи због тога. Бори се свим силама да се пажљиво усресрдиш на речи које изговараш: изговарај их тако да оне долазе из дубине твоје душе, која пева заједно са твојим уснама. Тада ће животворни звук химни ући у срца оних који их слушају, и ове душе, узнесене са земље на небо, оставиће за собом све земаљске бриге, и примиће Цара славе, који трјумфује са анђелским чиновима. Хоћеш ли поверовати мојим речима ако ти кажем да се у причама светих отаца види да добрим духовним певањем није  покренута само људска душа, већ се чак и животиње, та бесловесна створења, инстиктивно клањају пред оваквим појањем.

Да ли си  читала житије атонског монаха св. Јована Кукузеља? Ту су описана следећа два догађаја из живота великог појца. Једном је он напасао манастирска стаза оваца  и коза. Дошавши у светогорске пустињачке манастире, Јован је крио свој положај  на царском двору, представљајући се као пастир, и због тога  му је дато да напаса манастирска стада. Седећи поред стада које је пасло, Јован је почео да пева божанствену песму, коју је раније певао у царском двору. Његов диван глас разлегао се кроз гору, и Јован је целу своју душу препустио појању мислећи да је сам и да га нико не чује Међутим, његове овце и козе престале су са пашом и окружиле су свога распеваног пастира: задржавајући дах, стајале су пред њим гледајући га као опчињене. Видиш ли колика је велика дубина духовног појања која долази из дубине душе и мисли. Оно је способно да дотакне и приведе Богу не само разумне душе, већ и неме и неразумне животиње.

Св.Јован Кукузељ

Једном, Јован је певао Акатист Мајци Божијој заједно са другим појцима за десном певницом. После бденија, сео је на столицу испред иконе пред којом је певан акатист и, пошто је био уморан, полако је заспао. Изненада, пробудио га је нежан глас: Радуј се Јоване! Јован се пренуо из сна. Пред њим је стајала Мајка Божија обасјана небеским сјајем. Певај и немој престајати да певаш, наставила је, и ја те нећу заборавити. Након ових речи, Мајка Божија је ставила у Јованову руку златни новчић и постала невидљива. Видиш ли колику част ревносни појци достижу и овде на земљи. Колика је слава оних који не певају само уснама већ свим срцем и мишљу поју Господу и Његовој Пречистој Мајци. Заиста, како ћемо избећи праведни суд Господњи за наше непослушности, лењост и немар због којих смо својевољно одбацили највеће дарове Божије и располагали њима како смо хтели, управљајући се нашом злом вољом и грешним навикама? Какав диван и велики дар – дар гласа и способности певања! Он нам је дат због тога да бисмо могли славити Господа и подстицати друге да га славе. А колико често ми окрећемо тај таланат на своју штету: постајемо поносни на њега, омаловажавамо своје ближње који га немају и лењимо се да га користимо у славу Божију, а и када то радимо, не користимо га на прикладан начин, нити онако како захтева величанственост тога дара. Због тога, Господ нека ти да разборитост у свему (2.Тим. 2:7), да схватиш одговорност свога позива у служби појца у хору Небеског Цара. Принеси дар као жртву дародавцу, јер: Шта ли имаш што ниси примио? (1.Кор.4:7) Нису ли сви наши таланти и способности од Бога, који ће захтевати да дамо одговор како смо их користили? Кад дођеш за певницу и станеш на своје место, прво се прекрсти и сети се да си стала пред невидљиво лице Цара славе, кога, тог истог тренутка, као и увек и непрекидно, све небеске војске славе, и да се твој слаб и безначајан глас мора придружити тој небеској хвали. Држи то у својој свести, окрени се духовном, и кажи себи,  тј. свим снагама својим: уму, срцу, вољи, ревности и осталом: Ходите, поклонимо се, припаднимо пред Христом, клекнимо пред Господом, творцем својим (Пс.94:6). Господ ће подржати сва добра дела твога срца и дароваће своју милост, обновиће твоје снаге, и као миомирисни тамјан, твоје певање ће се узнети пред олтар Свевишњег. За утеху, сећај се што чешће најумилнијих речи Мајке Божије њеном дивном појцу Јовану: Певај и немој престати да певаш, и ја те нећу оставити. Веруј и надај се да те пресвета Мајка Божија неће оставити , ни у овом крајње тешом свету, нити у будућем, где ће Она удостојити венца славе оне које су јој певали химне хвале. Амин.

Извор: http://orthodoxinfo.com/praxis/dutiesofchoirsingers.aspx