ИСКУШЕЊА У ПОСТУ – ЗАМЕНА ЗА ПОДВИГ

О томе како се правилно пости говори протојереј Валеријан Кречетов, настојатељ храма Покрова Пресвете Богородице у селу Акулову, у Русији.

-Оче Валеријане, како одређујемо степен строгости поста?

Постоје три опште позната степена поста. Најлакши је онај када не једемо месо и млечне производе, а дозвољена је риба, морски плодови, поврће и биљно уље. Други степен поста је нешто строжији - не једе се риба, а дозвољено је поврће и биљно уље. Најстрожији степен је када конзумирамо поврће, али без уља. Осим ова три степена постоје дани, посебно у Великом посту, када се ништа не једе, чак ни поврће.

У црквеном календару записано је колико су постови строги. Постоји Велики пост, Богородични пост, Божићни пост и Апостолски пост.

Строги постови су Велики пост (пред Васкрс) и Богородични - пред празник Успење Пресвете Богородице. У Великом посту Васкрсу претходи Страсна седмица, када се присећамо крсних страдаја Господа Исуса Христа. Коначно, после овога, славимо Васкрсење Христово -Пасху, али Васкрсу претходе дани туговања.Успење је такође тужно растајање са Мајком Божијом. Иако говоримо "во успенији мира не оставила јеси Богородице," Мајка Божија видно нас је напустила и отишла на небо. По томе, тужним догађајима природно претходе строги постови. На Велики Петак и Страсну седмицу не би требало ништа да се једе.

Колико строго постимо током недеље зависи од дана: среда и петак се посебно издвајају од осталих дана, а њима се током поста прикључује и понедељак, јер је овај дан посвећен Бестелесним Небесним силама. Понедељком, средом и петком током поста једемо поврће без уља, а осталим данима је дозвољено уље. Суботом и недељом током малих постова - Васкршњег и Апостолског - дозовољена је риба. На празнични посни дан дозвољено је пост спустити за један ниво - уколико је пост на води, он бива разрешен на уље, а уколико је пост на уљу, онда је дозвољена риба. На Дванаест великих празника (на пр. Преображење Господње у Богородичном посту или Благовести у Великом посту, ако не пада у Страсну седмицу) дозвољено је да прескочимо један степен - од строгог поста дозвољено је да се једе риба.

Дакле, све је веома просто. У Великом и Богородичном посту имамо пет недеља када постимо на води, суботом и недељом је разрешено на уљу. У Божићном и Апостолском посту - три дана постимо на води, уторком и четвртком на уљу и суботом и недељом је дозвољена риба. 

Али знате, кад човек пости, он се на све навикава. Није то толико сложено. То је просто навика. Понекад људи почну да испитују и да критикују: па зар је заиста битно шта једемо? Обично је тако међу онима који су против поста, они говоре како пост "није важан."

Пост је најједноставнији тренинг у самодисциплини и као такав је веома користан за децу. На пример, деца виде нешто укусно и одмах хоће то да поједу. Али то није добро. Пост је веома битан и има велику васпитну улогу. Ја сам васпитаван у православној породици и знао сам колико је самоконтрола важна и за моју децу.

Говоре: Пост је измислила Црква. Такве идеје се рађају у незнању. Прва заповест која је човеку дата у рају била је заповест поста. Међутим, пост установљен за прве људе био је веома лак! Могао си све да једеш, осим плода са једног дрвета (не чак ни плод од једне врсте, већ плод са конкретног дрвета). Практично, то је био пост. А шта је пост? То је послушност.

Зашто родитељи забрањују деци да једу што год она пожеле? Пре свега, јер то квари њихов апетит, а друго, ако нешто желиш и одмах добијеш, удовољио си својим и најмањим жељама. А тако не треба живети. Урадио си то зато што си желео? Тако људи почну да краду, сви грехови почињу од "жеље."

Понека забрана не значи заувек забрана; ако сада не смеш, можда ћеш касније смети. Сачекај вечеру и добићеш оно што хоћеш.

- Савремени људи, навикнути на ресторане и готова јела, говоре како је њима теже да посте, јер немају времена да иду по продавницама и да траже посну храну, а данас је тешко пронаћи добре, здраве намирнице.

Не, то је само још један изговор. То је све питање навике. Могуће је навићи се, ако човек истински жели. Друго је ако мораш да једеш нешто јер су околности такве, шта да радиш!? Појео си значи - појео си. Можда не говоримо ништа лоше, али наша дела то чине. Моли опроштај од Бога. Ствари треба поједноставити.

- Понекад, када људи оду у госте, не одбијају мрсну храну током поста јер "не желе да повреде свог домаћина," "из смирења" јер су прочитали да је једном "неки старац" отишао у госте у друго село и појео нешто што није смео, да не би повредио пријатеља.

Када сам почео да служим као свештеник, и када би ме позвали у госте, одбијао сам храну која није била посна; обично бих одговорио да не могу да се послужим, јер сам у посту.

- Значи, свима можемо да причамо о томе да постимо?

Не само до можемо, већ је и неопходно да то чинимо. Можда људи не знају ништа о посту. Нешто друго је кад човек сам себи почне да говори: "Да ли је то уопште битно?"; па кад није битно - онда једи посну храну.

Један савремени грчки подвижник је говорио: Почни да постиш и немој да се саблажњаваш ако други не пости.

Кажеш како се трудиш да победиш сујету, а онда одеш и код неког се добро наједеш. Дакле, послужили су те парчетом меса, појео си га, али немој узети и друго.

Иначе људи би почели да се оправдавају: Није важно, и онако сам прекршио пост. 

Да, тачно је то, у моје време, када сам био студент, као и други, нисам кувао него сам се хранио у студентској мензи. Узео бих неко поврће, а ако је у њему и било мало меса, нисам се много око тога узнемиравао.

Најбитније је да желиш да постиш, а како ћеш постити, Господ ће уредити. Наравно, друга је ствар ако си болестан, иако болест ми врло често искористимо као ново оправдање.

- Осим уздржања од хране, требало би да се молимо усрдније. Шта да радимо ако немамо довољно времена за читање Пслатира или акатиста?

Постоји једно изванредно молитвено правило о којем људи мало знају; то правило је Исусова молитва. Размишљао сам чак да дам ово правило возачима, да не псују у саобраћају и када се нађу у гужви, него да се моле. Рецимо, 300 молитви замењује Вечерње, 500 Јутрење, 100 молитви - акатист...

Молитва, права молитва, је благодатно стање. У крајњој мери, умирује осећања. И помаже. Почнеш да се молиш и ситуација се мења.

Скоро су ми испричали о једном догађају. Саобраћајац је зауставио један аутомобил у граду, проверио документацију, све је било уреду и возач је могао да крене даље. Али, одједном, аутомобил није могао да упали. Нико га није могао покренути, а још горе, ништа није било покварено; ауто је требало померити јер је стајао испред владине зграде где чак ни заустављање није било дозвољено. Шта да се ради? Почели су да читају акатист св.Архангелу Михаилу. Ускоро, човек је дошао са шлеп камионом на коме је било исписано име Ангел (андјео). Возачево име било је Михајло. Одвезао је ауто. Дакле, видиш, молитва помаже у неким веома конкретним ситуацијама, а уз то молитва је духовна утеха и укрепљење.

У обичне дане у Цркви недељно прочитамо цео Псалтир. Током Великог поста Псалтир прочитамо два пута недељно. Дакле, молимо се усрдније.

Током Великог поста читамо молитву Св.Јефрема Сирина: О Господе и Владико живота мога...

Нама је дата заповест: "Молите се без престанка". Дакле, не треба да се молимо само током поста, него свагда. А током поста, када је молитва усрднија, почињемо да осећамо промену у нашој души. Пост умирује осећања. Ово је посебно приметно током Великог поста.

- Људи често кажу: Почео је пост, очекуј искушења. Почињу свађе са ближњима и томе слично...

Да, то се заиста дешава. То се чак и очекује. На почетку, у средини и на крају поста јављају се искушења. Да ли их треба очекивати? Па, ако дођу - дођу. А можда их и неће бити.

Искушења су обично замена за духовни живот, који се постом продубљује. Ако почнеш да постиш, онда си изабрао добар пут, ако не, онда ти се шаљу искушења.

Ствар је да себе предаш вољи Божијој, прихваташ то као природни пут. Спреман си. Али постоји и други елементи у овоме. Непријатељ ће покушати да те улови неспремног. Мораш бити опрезан да не спустиш своју одбрану, да не будеш непажљив...

- ...и очекуј мир и понизност од других.

Неки мудрац је једном рекао: Не тражи љубав од других, већ ти љуби друге.

-Оче, посаветујете нас како исправно да држимо пост.

Током поста мораш се потрудити да постиш по Црквеним правилима. Ако данас ниси успео, покушај сутра. Морамо да стремимо ка томе.

Они који су држали пост имаће дуплу радост: и духовну и телесну. Чак и по различитим ступњевима - без уља, са уљем, или рибом - сваки пост доноси радост. Чак се и одрасли радују. Када почнеш да постиш, твој живот се мења. Зато што је живот сив, у потрази за узбуђењем, неки се одају наркоманији или иду у неке друге екстреме.

Друга ствар. Зашто људи тако често претерују у неким стварима? Јер одмах крећу у неку крајност, онда им се заврти у глави... Не смемо тако чинити. Почни постепено, пронађи оно што ти одговара. Пост мораш савладавати корак по корак.

Када је ава Доситеј отишао код аве Доротеја и када му је рекао да жели да постане монах, овај му је одговорио: -Ти то не можеш. 

Доситеј је почо да се расправља: -Могу. 

Помолили су се и сели за трпезу. Само што су сели, већ је било време да устану од стола. Доситеј је упитао:

-Можемо ли да једемо?

-Али, већ смо јели.

-Како то мислиш већ смо јели? Па само што смо почели!

-Ја сам ти рекао, нећеш моћи. Али добро, можеш да једеш, али немој да се преједаш. Своју уобичајену порцију подели на осам делова, поједи седам, а осми остави.

После извесног времена када је Доситеј навикао да једе седам осмина од свог оброка, авва Доротеј му је рекао да смањи за још једну осмину. И временом, своју порцију је смањио на једну осмину. Из приче нисмо сазнали колико му је времена требало да достигне тај ступањ. Дакле, и у посту је веома битна поступност.

Превод: Бојана Србљак

Извор: http://www.pravmir.com/temptations-during-the-fast-are-a-substitute-for-spiritual-life/