У метежу главног града Бугарске-Софији,
има много просјака. Један од њих је неприметан Добри Добрев. Многи никада нису чули за овог 96-годишњег старца, нити су упознати са оним што он чини.
Тешко је поверовати да је највећа црква на Балкану, Патријаршиjcка катедрала и символ града, недавно добила највећу
донацију од овог старца. И ово би остало сакривено од света да Епископ тиверополски Тихон
није све испричао новинарима. „Нисам могао да поверујем када сам добио уплатницу. Невероватно
је да је старац Добри највећи донатор Патријаршијске катедрале. Познат је као просјак,
који се свакоме клања“, наставља
своју причу владика. „Старац
је донирао 26 хиљада долара за изградњу
катедрале. Овај човек, толико скроман и сиромашан, дао је највећу донацију у
последњих десет година цркви Св. Александра Невског.“
Ко је овај човек? Ко је Добри Добрев?
Давне 1988. године, деда Добри одрекао се своје месечне плате
од 100 долара. Почео је да проси на
улицама и испред храмова. Свакодневно је
путовао од села
Бајлово до Софије, како би сакупио и најмањи новчић.
Никада није сакуљао новац за себе. Многи су га виђали како стоји са посудицом
у руци. Новац који би му људи остављали, његов пријатељ је уплаћивао на банковни рачун.
У почетку, сакупљао је новац за
обнову манастира
Елеснита, који се налази на периферији главног града. Уз Божју помоћ, манастирска црква била је
обновљена и освештана 2006. године.
У мају 2009, отишао је до благајника катедрале Св. Александра
Невског. Једноставно га је позвао: „Пођи са мном, да ти дам нешто новца за цркву!“
Шта је натерало овог старца - лица као са страница неке свете књиге - да крене овим путем? Само Бог зна!
На питање зашто то чини, деда Добри једноставно
одговара: „Сакупљамо
новац за манастире. Градимо цркве. Обнављамо светиње. Није много, али чинимо онолико колико
можемо.“
О њему и новцу који је приложио црквама убрзо се посвуда чуло. Тај чин је био као
шамар у лице многим локалним
бизнисменима, са којима се
разговарало и који
су много обећавали, али никада ништа нису испунили. „Какво је наше
друштво постало“,
запитао се један новинар, „ако је највећи донатор међу нама сиромашни старац!
Када Црква буде тражила
нашу помоћ, нећемо више бити у стању да се оправдамо. Данас нам је деда Добри без иједне речи доказао
да је све могуће.“
Добри је обичан човек, који се води обичном, али
животодавном мудрошћу. Он
каже: „Постоје две воље у човеку - једна
од Бога,а друга од ђавола. И оне ратују у нашим умовима. Требало би да следимо и да се предајемо Божјој вољи. Нека
нам је Бог у помоћи! Да,
добра воља је права и истинита. И све што из ње
проистиче - добро је.“
Старац Добри је неприметни војник Христов. Свакодневно долази на
службу у катедралу.
Седа покрај врата одакле све поздравља,
клања се свима и
испраћа их речима:
„Радујте се у Господу!“
Превод: Б. Србљак
Нема коментара:
Постави коментар