Дана 30. марта 2017. године навршава се 150 година од како је Русија продала Аљаску
Америци. Локално становништво данас не говори руски, нити памти обичаје и
традицију своје бивше домовине.
На
малој дрвеној табли крај ауто-пута написано је „Приватни посед!“ на руском језику. Оно што следи написано је на
енглеском: „ Оснивачи овог места су
Креолци, Руси и Алеути. Имена
првих становника била су Квасникоф, Осколокоф, Комкоф и Астрогин. Били су пензионисани ловци,
који су желели да своју дом оснују на овом месту . Њихови
унуци и данас овде живе. Моја Руска православна црква на брду изграђена је почетком
20. века. Моја река позната је по риби, моје обале по шкољкама.
Молим до поштујете мој народ, његово наслеђе, културу, имовину,
као и моје реке и обале.“ Натпис завршава руским речима „Спасибо“. (Хвала ).
село Нинилчик
Данас, многи локални становници себе не доживљавају као
Русе. Међу старијима се и даље може чути по која реч руског, док млађе
генерације говоре енглески.
„Ко данас говори руски?“ каже Нора, власница
сувенирнице у месту Ниниљчик. „Одавно је
заборављен.“
Норин супруг Џим сматра да то није неуобичајено. Локално
становништво гледа америчку телевизију, похађа америчку школу и живи америчким
начином живота.
У ствари, нико ни не памти
да је 30. март дан када је потписан уговор о продаји територије. „Давно је то било,“ каже Џим. „Пре много година, сто или сто
педесет година, зар не?“
мештанка села Нинилчик
Становништво суседног града Николајевског, који је основан 60-их година прошлог века од стране старијих
верника и подвижника руског Православља, такође мало зна о Русији.
Николајевск је одавно постао амерички град; у њему живи
више Американаца него Руса.
„Волела бих да моја деца говоре руски, али не иде то тако,“
каже Кира, запослена у локалној пошти и
мајка четворо деце. Кира је имала три месеца када се њена породица доселила у
Николајевск 1969. године.
„Гледају
телевизију на енглеском.
Има неколико руских канала, али деца нису заинтересована за руски
програм. Мој брат се оженио Американком. Њихова деца причају са мојој, а не знају
ни реч руског. И то је то,“
каже Кира, која
говор руски са јаким америчким акцентом.
Кира у пошти
Жена се присећа прве америчке школе која је основана у
граду.
„Сва деца су говорила руски, нико није разумео енглески, а
наставници су говорили само енглески. Били смо кажњавани ако бисмо говорили
руски у школи. Тако смо врло брзо научили енглески,“ каже Кира.
Жена је такође напоменула да њена мајка уопште не говори енглески.
„Мама
уопште не разговара
са унуцима,“ жали се Кира. „Не разумеју једни друге. Стално јој говорим - педесет година живиш у Америци! Не треба да заборавиш свој
језик, али мораш да говориш на амерички начин.“
На питање да ли себе сматрају Русима мештани одговарају негативно. Али
себе такође не сматрају ни
Американцима, већ Аљашчанима.
град Николајевск, Аљаска
Дана 30.
марта навршава се 150 година од руског
преноса власништва Аљаске Америци. Занимљиво је то што многи Руси верују да земља
уопште није била продата , већ дата у закуп на дуже време. Велике недоумице
постојале су и око трошкова договора; многи верују да је сума била далеко мања.
Зашто је Русија продала Аљаску?
Зашто је Русија продала Аљаску?
Превод: Б. Србљак
Извор: http://www.pravmir.com/people-alaska-us-state-preserve-russian-traditions-photos/
Нема коментара:
Постави коментар