Ова
истинита и потресна ратна прича говори о истинској храбрости и љубави,
које надрастају сва национална, верска и људска ограничења, али и о томе
да земаљске награде не добијају увек они најхрабрији и најдостојнији...
Кроз животну причу једне изванредно одважне жене може се јасно
сагледати разлика између људске и Божије правде. Обично бива да Господ
одузима земаљска удостојења тамо где је наменио најдивнија небеска
блага...
Ирина
Сендлер, пољска Немица, за време Другог светског рата радила је у
Варшавском гету, као медицинска сестра и социјални радник. Хитлерови
нацисти подигли су овај гето 1940. године и спровели у њега 500.000
Јевреја, одакле су их одводили у концентрационе логоре. Иринин отац
некада је управљао болницом у предграђу Варшаве, лечећи сиромашне
Јевреје, оболеле већином од тифуса. Упокојио се када је Ирина имала 9
година, а очев пример оставио је дубок траг на њој.
Ирина
Сендлер је, са својих 29 година, тајно износила децу из Варшавског
гета, у камионету који је служио за снабдевање кантина. Сакривала их је у
џакове за кромпир или сандуке. Са собом је увек водила свог пса, кога
је обучила да лаје кад год би је стража пропуштала кроз капију гета.
Псећи лавеж је прикривао звуке које су мала деца производила,
првенствено плач за родитељима. Имала је развијену мрежу помоћника, те
је већину деце збрињавала по манастирима и црквама, као и хранитељским
породицама и сиротиштима. Нико јој никада није одбио старање ни за једно
дете. Велики део њих проводила је кроз цркву у гету, која је имала два
излаза. Децу би одвела тамо, уз сагласност родитеља, ради примања
хришћанске вере, а одатле их је одводила на сигурно. Брижљиво је водила
документацију са именима спасене деце, њихових родитеља и места на
којима су збринута и настављала даљи живот. Ирина Сендлер је на тај
начин извела из гета и спасила више од 2500 деце...
Године
1943, 20. октобра, Ирину је ухапсио Гестапо, сазнавши за њене ратне
подухвате. Њено име одао је један од њених помагача, подлегавши мукама
на које су га ставили. Ирина је брутално мучена у затвору, ломљене су
јој руке и ноге, али није одала име ни једног детета ни помагача.
Спискове са подацима о деци сакрила је у теглу и чувала је под јабуком у
својој башти. Осуђена је на смрт стрељањем. Њени савезници су је у
последњем тренутку избавили, подмитивши једног од Немаца да заустави
њену егзекуцију. Званично је заведена у документацији Гестапоа као
стрељана.
По
завршетку рата, наставила је да ради свој посао и бавила се педагошким
радом. Покушала је да пронађе преживеле родитеље и да их повеже са
њиховом децом, желећи да поново окупи породице. Међутим, већина родитеља
је окончала живот у гасној комори. Свих 2500 деце које је, уз Божију
помоћ, спасила из логора, преживело је рат... Ирина је провела свој век у
тишини, далеко од пажње јавности. Нико није знао за њу и њене надљудске
ратне подвиге.
Тек
почетком овог века, захваљујући случајним препознавањима деце коју је
спасила, тада већ одраслих људи, јавност је полако сазнавала за њу.
Наравно, Ирину признања и награде нису интересовале. Штавише, читав
живот била је опхрвана жаљењем за свом оном децом коју није успела да
спасе, а у сновима је чула плач спасене деце за родитељима. Тек 2007.
године, одликована је од стране Пољског сената. Исте године, Ирина
Сендлер је номинована за Нобелову награду за мир. Но, награду није
добила ова истинска хероина, чији је подвиг несравњив кроз историју, већ
бивши амерички потпредседник Ал Гор, за слајд-шоу о глобалном
загревању...
"Божија
правда увек надвлада", говорио је Старац Пајсије Светогорац. "Она
понекад може бити спора, али ће се на крају ипак показати у људском
животу". Ирина Сендлер земаљске почасти није дочекала.
Упокојила се 12.
маја 2008. године у Варшави, у 98. години живота. Но, будући да никакве
земаљске почасти не могу дометнути до несагледивог значаја њених
подвига, очито је да је Господ, по Своме јеванђељском обећању, ову
старицу овенчао вечним блаженствима...
Из "Саборника" бр. 34
Извор: https://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=354&Itemid=289
Нема коментара:
Постави коментар