Музика може смирити дивљу звер или, барем, учинити да радни дан изгледа краће. Како указују резултати нових истраживања, музика може позитивно деловати на кардио-васкуларно здравље јер покреће физиолошке промене које усклађују крвни притисак, срчани ритам и дисање.
Лучано Бернарди, професор медицине на Универзитету у Павији и водећи аутор студије која је објављена у часопису „Circulation", изјавио је да музика изазива континуиране, динамичне и донекле предвидиве промене у кардио-васкуларном систему. „Уколико бисмо разумели како динамички прелази у музици утичу на нашу физиологију", каже он, „могли бисмо установити нову потенцијалну терапију за мождани удар и друга патолошка стања".
Прво што су утврдили Бернарди и његове колеге јесу промене које се догађају у кардио-васкуларном и респираторном систему услед промене музичког темпа. Да би потврдили сазнање да организам реагује на промене ритма, испитивање су спровели на 24 професионална музичара.
Док су испитаници слушали пет насумично одабраних композиција Бетовена, Баха, Пучинија и других класичних композитора, као и сегмент тишине од два минута, на мониторима су праћени њихови физиолошки параметри.
Испитивање је показало да је приликом слушања песме „Bohemian rhapsody" групе Квин дошло до пропорционалног сужења крвних судова и повећања крвног притиска, откуцаја срца и дисања, док су Вердијеве арије изазвале синхронизоване откуцаје срца и пулсирање целокупног кардио-васкуларног система.
С једне стране, резултати показују да ефекти које изазива музика настају изван когнитивног поимања; с друге стране, динамика музике може изазвати и варијације у расположењу слушаоца, што утиче на подизање афективног нивоа и рефлектује се на физиолошке реакције.
Др. Кони Томејно, директорка и суоснивач Института за музику и неуролошке студије у Њујорку, налазила је потврду те теорије у својој клиничкој пракси и слаже се да одређени механизми делују на несвесном нивоу.
Докторка Томејно је такође додала да Бернардијева студија „подржава претходна сазнања и закључке у науци о музици". Она је учествовала у стварању документарца телевизијске мреже Пи-Би-Ес под називом „Музички инстинкт: Наука и песма", у коме су суделовали и бројни џез, поп и реп музичари. Документарац се свеобухватно бавио тиме како музика утиче на тело и ум слушалаца. Кони је излагање поткрепила податком да је фетус већ у стању да региструје финесе музике и према томе ствара слику спољашњег света.
Аутор: Бранислав Јарић
Извор: http://www.rts.rs/
Нема коментара:
Постави коментар