Године 1993.
Бил Мареј играо је у филму „ Дан мрмота“.
Радња филма се базира на причи о себичном метеорологу који, заробљен у једном истом дану који се
изнова понавља, схвата да може да искористи поновљено искуство и знања (имена, личне информације, предвидиве акције)
и да манипулише људима. Међутим, није свако корумпиран. Након неколико недеља
проведених у прикупљању информација, с
намером да заведе прелепу и невину
колегиницу Риту, он се сваке вечери суочава са
њеним одбијањем и почиње озбиљније да гледа на живот. На крају, он схвата
да се срећа у животу једино стиче показивањем и даривањем љубави другима. Понављајући
сваки дан изнова, Фил коначно учи лекцију коју Исус, чак и Стари Завет уче - љуби ближењег свог као
себе самог.
Када размислимо, Филова прича се не разликује
много од наших. Ми смо сви заробљени у серији сличних дана. Сваки дан започињемо
буђењем, сваки дан завршавамо одласком на спавање. Једемо, одлазимо на посао, са
истим људима разговарамо скоро свакодневно. И круг се понавља. Лето, јесен,
зима, пролеће; понедељак, уторак, среда...Колико год да живимо, скоро смо сви
као Фил, заробљени у дану мрмота. Иако учимо
понешто ново свакога дана (о људима, стварима, нама самима), пред нама је исто
питање које мучи Фила: „Да ли смо научили своју лекцију?“
Ступајући у Нову годину и нову деценију, време је да преиспитамо себе. Да ли ћемо оно
научено у прошлости искористити за испуњење наших себичних жеља, или ћемо то
знање искористити да благословимо и охрабримо друге? Да ли ћемо из многих
прошлих искустава научити да себичне
жеље воде у разочарања и да обично завршимо повређујући оне које највише волимо? Сада је време да се
променимо; а ако мислите да је промена немогућа - потражите помоћ. Једно је сигурно, а овоме нас учи животно
искуство: ако наставимо да идемо слепом улицом, завршићемо са истим жаљењем и фрустрацијама.
Хришћанство
је вера новог почетка. Као Филу у „Дану мрмота,“ и нама је сваки дан нова прилика. Јучерашњи неуспеси
нису ништа друго до научене лекције. Ако научимо лекцију, желећемо и да узрастемо и да се мењамо. Када нови дан
започнемо јутарњом молитвом, и када Бога замолимо да нам да снагу да не паднемо у грех, да не поновимо грешке од јуче, ми живимо само тај један дан. Зора новог дана и прапорци Нове године нису ништа друго до нова прилика да, као што у Литургији пише, „сами себе и сав живот свој Христу Богу предамо.“
Превод: Бојана Србљак
Извор: http://www.pravmir.com/new-year-thoughts/
Нема коментара:
Постави коментар