Личност свакога
од нас је јединствена и непоновљива. Рекло би се да сви имамо душу и тело, који
су суштински веома слични једно другом, али ипак....Изглед, држање, стил
облачења увек су индивидуални, а посебно
наш језик, говор, реч. Реци ми неколико речи, и много тога ти могу рећи о души твојој.
Заиста,
наша речи - хтели ми то или не - откривају шта је дубоко скривено у срцу или, како
је писано у Јеванђељу, од сувишка срца
уста говоре (Мт. 12:34). У чему је тајна? Укратко, реч открива тајне ума и срца. Реч открива начин човековог
размишљања. Реч сведочи каква сила – добра или зла – живи у човековој души.
Ако је реч
твоја ласкава и варљива, прожета духом
гордости, гнева или раздражљивости, ако је реч испуњена отровом осуде, колико
је онда осудом испуњено срце, које само мало открива од онога што се крије у бедној
души твојој. Насупрот томе, када чујемо реч праведну и јасну, реч добру и радосну,
утешну и умирујућу, остаје нам само да наслућујемо о духовном благу, којим је испуњена
душа саговорника. Међутим, Христос Спаситељ нам вели да човека препознајемо не
по речима, већ по делима. По плодовима њиховим познаћете их.
Наш начин
размишљања – погледи на свет – баш као и језик, у великој мери зависе од начина
живота. Човек који живи непристојно и срамно, који поступа нечасно и
несавесно, бира и философију сагласно својој нарави. И без обзира колико покушавао да прикрије себе
речју благом и слатком – истина се не може сакрити. Окрутно и нечисто срце се увек покаже, ударајући и гризући изненада
простодушног слушаоца својим опорим, циничним и непристојним речима, које неочекивано падају са
ласкавог и виспреног језика.
А знате ли
ви да посредством речи можете лечити, штавише, можете хранити и неговати душу
чисту и прекрасну? Од самог почетка, из свог језика (или како кажу речника) свака
реч увредљива и нападачка мора бити избрисана. Никаква срамна реч да не исходи
из уста ваших... – даје нам заповест свети Апостол Христов. Докле год допуштамо
да овакве речи трују наш слух и слух других, не можемо говорити ни о каквом моралном, богоугодном животу. „А
ја вам кажем, да ће за сваку празну реч коју рекну људи дати одговор у дан
Суда. Јер ће због својих речи бити оправдани и због својих речи биће осуђени,“ –
упозорава нас Јеванђеље.
Када се
будемо добро потрудили над собом и животом, уводећи у свест, ум и
срце наше речи светог и неуништивог Бога, милосрђе, целомудреност, невиност,
веру, мир, радост и све остало, промениће
се и наш начин размишљања. Наше срце постаће отворено за утицај друге силе,
благодати Божије, која оснажује хришћанина у његовом настојању да испуни
заповести Јеванђељске. Али како, упитаћете се, да у свест усадимо те дивне
речи, како да очистимо свој ум њима, е да би Дух Свети посветио и срца наша,
мисли , жеље и поступке? Одговор је
једноставан: молите се. Све молитве Православне Цркве, почевши од молитве
Господње (Оче наш) јесу света веза, која спаја словесно, разумно биће
- човека - са Богом Логосом.
Иван
Сергејевич Тургењев, велики писац велике земље, сматрао је да је језик наш моћан и прекрасан, јер у себи сједињује, као у
једном потоку, две живе струје – елементе светог црквено-словенског језика и
елементе експресивног, дубоког и мудрог,
народног, говорног језика, од речи којима је, не без генијалног Пушкина, формиран руски књижевни језик. Михаил Василијевич Ломоносов писао је о
предностима читања црквених књига деци, древни руски Часослов и Псалтир били
су помоћ почетницима, да савладају граматику
и писање, као и помоћ при стицању вештине читања.
Сигуран сам
да , ако бар један од наших читалаца има лични молитвеник (овако се назива зборник јутарњих, вечерњих и других молитви), он никада не би дозволио себи
да употреби псовку, или да узалуд изговори има Божије, устима савремених људи,
који на жалост то често чине.
Од
детињства се сећамо тих, по саветима одраслих, магичних речи: добар дан,
хвала и молим. Али, можда сви ми не улазимо у
њихово суштинско значење. У прошлости, изговарајући срдачно поздрав, сабеседнику
би истовремено пожелели дуг живот у здрављу и благостању, (1) користећи реч „молим“
изражавали би поштовање старијем човеку, који је искуством стекао мудрост, односно речима „Добродошао,
старче“, путника, исцрпљеног од пута, дочекивали би у стара времена, а госту понудили да седне на почасно место, ближе глави породице. (2)
„Христ те спасио, Господ те спасио, Бог те спасио“
јесу речи благодарности које данас замењује реч „хвала“ – ове речи нису биле само вербална, формална захвалност,
већ молитве за спасење, за налажење милости Божије у дан Суда. (3) Надам се да смо
појаснили да користећи речи „са значењем“ , ми загревамо нашу реч дахом Божје
благодати, наше општење са људима чинимо топлим и срдачним, привлачећи и на
сопствену душу милост Божију.
Како је велики дар речи; колико су тужне последице злоупотребе овог дара. Језик, који нам је Створитељ подарио за славу његовог имена, и за умножавање добра у општењу са другима, може бити узрок осуде на вечну смрт једном непокајаном грешнику! Само мислим да ће правда Божија, како је обећано у Јеванђељу, тражити одговор за сваку нашу празну реч! Свака празна реч, несадржајна, изречена без смисла и добре намере може бити сврстана у категорију „празнословља“. Шта рећи о осталим – оштрим, заједљивим, вулгарним или злим речима?! Зато постоји изрека: „Мој језик – мој непријатељ.“ Срећом, наши читаоци знају да у светој тајни исповести милостиви Господ све прашта, ако се покајемо са чврстом одлуком да се и поправимо.
У закључку,
желео бих да вам понудим три мала, златна
правила језика. Ко их испуни, престаће да греши језиком, што, сложићете се,
није мала ствар.
Прво правило
„Размисли о
ономе што ћеш рећи.“ Другим речима, преиспитај у уму речи које се налазе на врху
твог језика. Размисли, а онда кажи. И никада нећеш зажалити.
Друго правило
„Не говори
оно што не мислиш.“ Буди искрен. Боље да прећутиш него да говориш неистину.
Треће правило
„Не говори
све што мислиш.“ Ово правило нас не позива, како би то некима могло да изгледа, на
лицемерје. Оно саветује да се поштује саговорник и стање његове душе. Да ли је саговорник
спреман да данас чује од тебе те речи, које ће за три дана мирно лећи на срце
његово? Да ли ће му те речи донети корист? Да ли је неопходно да
чује и ваше мишљење о нечему? А да можда некога не растужите, издате тајну
својим немарним речима? И десетине других питања могло би да оправда ово
правило. Једном речју - не говори све што мислиш.
Неки
говорници објединили су ова три поменута правила у једну златну формулу мудрих
речи: Размисли шта говориш, коме говориш, зашто говориш, где говориш и какве ће
бити последица твојих речи.“
Завршимо
наше размишљање о језику и речи једноставном жељом: више читајте мудрих, добрих
а изнад свега, светих књига!
(2) О.Артемије овде каже да фраза “пожалуй, старче” (“добродошао, старче”) сажета је у“пожалуйста,” што значи “нема на чему,” “молим,” итд.
(3) “Спаси тебя Бог” (“Бог те спасио, Бог те благословио”), молитва која често изражава захвалност , сажета је у “спасибо” (“хвала”).
Протојереј Артемиј Владимиров
Превод: Бојана Србљак
Извор: http://www.pravoslavie.ru/english/100559.htm
Нема коментара:
Постави коментар