O ДУЖНОСТИМА ПОЈЦА

 

Почела си да певаш за певницом. То значи да славиш Господа у небеском хору анђела који стално певају похвалу у славу свог Творца и Господа. Колико си срећна! Али, да ли ти је позната пуна светост и важност овог побожног дела, које је у поређењу са другим делима достојније да се назове побожним делом? Ако није, онда је добро да те подсетим на претеће и страшне речи пророка: Проклет био ко немарно ради дело Господње. (Јер.48:10) Видиш колика је страшна одговорност на онима који непажљиво и немарно служе Богу. Појац или певач  - то су уста цркве, тј. скуп верних који се моле у цркви. Док пева молитве и химне, он их изговара не само за себе већ у име свих који су присутни у цркви, и исто тако, сви који се моле изговарају своје молитве кроз уста појца, оних који су уста Цркве. Певајте Господу (Пс. 49:6), позива их Црква, али певајте са разумевањем (Пс. 46:9). Размисли и пази: коме певаш, коме се молиш, пред ким стојиш? Стојиш пред Оним пред ким анђелски чинови стоје са страхом, сакривајући лица. Певаш хвалу Ономе коме небеске силе непрестано кличу: Свет, свет, свет је Господ Саваот. Схвати колико је узвишено место појца. Схвати и заволи милостивог Бога, који дозвољава чак и земаљским грешницима да му узносе хвалу. Овај небески посао је посао анђела, а не људи нечистих усана, као што се изразио свети пророк Исаија, који се удостојио да чује небеско појање: Јао мени, погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана. (Иса. 6:5)

А теби, немоћној, слабој и грешној, поверен је тако велики задатак. То је таланат који ти је доделио Господ, то је таланат који мораш вратити и умножити тако што ћеш га користити са расуђивањем. Са смирењем и страхом према Богу кажи умно у својој души: Види, душо моја, Господар те је обдарио овим талантом; прими његов поклон са страхом и чућеш осуду као онај који је сакрио свој таланат, о душо моја; не сакривај реч Божију, већ је објављуј, певај Његовој слави, увећај дарове милости  који су ти дати, и тада ћеш ући у радост свога Господа. (Стихира на Господи возвах и на Хвалите, на Велики и свети Уторак)

Не доцни Господ с обећањем (2. Пет. 3:9) тј. не одуговлачи да га испуни, да дође и тачно исплати своје слуге којима је поверио своја добра, своје дарове и таланте. Пази да не зачујеш страшну осуду: Узмите дакле од њега таланат који није желео да увећа својим напорним радом, и неваљалог слугу баците у таму најкрајњу. (Мат. 25:28,30) Велики рад појца састоји се у томе да све снаге које су му дате од Господа као таланти усмерава на славу Божију. Да пева величајући име Божије, да пева не само уснама и гласом, већ целим срцем, умом, душом, вољом, жељом, са ревношћу – целим својим бићем. То значи певати са расуђивањем.

Певање појца долази до срца оних који се моле. Ако певање излази из срца, оно сусреће срце слушаоца и утиче на њега тако што га покреће ка молитви, изазивајући поштовање чак и када је само срце растројено и отврдло. Често се дешава да они који улазе у цркву без жеље за молитвом, под присилом или због пристојности, почињу да се моле ватрено и покајно, и одлазе из цркве у сасвим другом расположењу, у духу благих осећања и покајања. Такав препород у њима учинила је величанствена служба и предивно појање. А насупрот томе, дешава се често да они који дођу у цркву са намером да се моле из срца, да излију пред Господом тугу својих душа, када чују смушено, немарно појање и читање, мало помало постају збуњени и уместо користи, бивају оштећени, не добијају утеху, и искушавани понашањем појца, ненамерно падају у грех осуђивања. А ево шта Господ каже о онима који проузрокују искушења: Није могуће да не дођу саблазни, али тешко ономе преко кога долазе. Боље би му било да му се воденични камен обеси о врат и да га баце у море. (Лк. 17:1-2) Ако је толико страшан суд Господњи над оним ко саблазни једнога од ових малих (Мат. 18:6) тј. оних који верују, не заслужују ли појци, и уопште сви они за певницом који проузрокују искушење, чак и страшнију казну, јер су својим позивом морали да служе као добар пример другима, а не да саблажњавају народ? Плаши се да кроз искушавајуће понашање за певницом , кроз немарно појање и расејано вођење, ти не би сипала отров у срца оних који се моле и тако подпала под казну обећану онима који саблажњавају! Плаши се ако немарно радиш дело Господње, да не би чула клетву која следи због тога. Бори се свим силама да се пажљиво усресрдиш на речи које изговараш: изговарај их тако да оне долазе из дубине твоје душе, која пева заједно са твојим уснама. Тада ће животворни звук химни ући у срца оних који их слушају, и ове душе, узнесене са земље на небо, оставиће за собом све земаљске бриге, и примиће Цара славе, који трјумфује са анђелским чиновима. Хоћеш ли поверовати мојим речима ако ти кажем да се у причама светих отаца види да добрим духовним певањем није  покренута само људска душа, већ се чак и животиње, та бесловесна створења, инстиктивно клањају пред оваквим појањем.

Да ли си  читала житије атонског монаха св. Јована Кукузеља? Ту су описана следећа два догађаја из живота великог појца. Једном је он напасао манастирска стаза оваца  и коза. Дошавши у светогорске пустињачке манастире, Јован је крио свој положај  на царском двору, представљајући се као пастир, и због тога  му је дато да напаса манастирска стада. Седећи поред стада које је пасло, Јован је почео да пева божанствену песму, коју је раније певао у царском двору. Његов диван глас разлегао се кроз гору, и Јован је целу своју душу препустио појању мислећи да је сам и да га нико не чује Међутим, његове овце и козе престале су са пашом и окружиле су свога распеваног пастира: задржавајући дах, стајале су пред њим гледајући га као опчињене. Видиш ли колика је велика дубина духовног појања која долази из дубине душе и мисли. Оно је способно да дотакне и приведе Богу не само разумне душе, већ и неме и неразумне животиње.

Св.Јован Кукузељ

Једном, Јован је певао Акатист Мајци Божијој заједно са другим појцима за десном певницом. После бденија, сео је на столицу испред иконе пред којом је певан акатист и, пошто је био уморан, полако је заспао. Изненада, пробудио га је нежан глас: Радуј се Јоване! Јован се пренуо из сна. Пред њим је стајала Мајка Божија обасјана небеским сјајем. Певај и немој престајати да певаш, наставила је, и ја те нећу заборавити. Након ових речи, Мајка Божија је ставила у Јованову руку златни новчић и постала невидљива. Видиш ли колику част ревносни појци достижу и овде на земљи. Колика је слава оних који не певају само уснама већ свим срцем и мишљу поју Господу и Његовој Пречистој Мајци. Заиста, како ћемо избећи праведни суд Господњи за наше непослушности, лењост и немар због којих смо својевољно одбацили највеће дарове Божије и располагали њима како смо хтели, управљајући се нашом злом вољом и грешним навикама? Какав диван и велики дар – дар гласа и способности певања! Он нам је дат због тога да бисмо могли славити Господа и подстицати друге да га славе. А колико често ми окрећемо тај таланат на своју штету: постајемо поносни на њега, омаловажавамо своје ближње који га немају и лењимо се да га користимо у славу Божију, а и када то радимо, не користимо га на прикладан начин, нити онако како захтева величанственост тога дара. Због тога, Господ нека ти да разборитост у свему (2.Тим. 2:7), да схватиш одговорност свога позива у служби појца у хору Небеског Цара. Принеси дар као жртву дародавцу, јер: Шта ли имаш што ниси примио? (1.Кор.4:7) Нису ли сви наши таланти и способности од Бога, који ће захтевати да дамо одговор како смо их користили? Кад дођеш за певницу и станеш на своје место, прво се прекрсти и сети се да си стала пред невидљиво лице Цара славе, кога, тог истог тренутка, као и увек и непрекидно, све небеске војске славе, и да се твој слаб и безначајан глас мора придружити тој небеској хвали. Држи то у својој свести, окрени се духовном, и кажи себи,  тј. свим снагама својим: уму, срцу, вољи, ревности и осталом: Ходите, поклонимо се, припаднимо пред Христом, клекнимо пред Господом, творцем својим (Пс.94:6). Господ ће подржати сва добра дела твога срца и дароваће своју милост, обновиће твоје снаге, и као миомирисни тамјан, твоје певање ће се узнети пред олтар Свевишњег. За утеху, сећај се што чешће најумилнијих речи Мајке Божије њеном дивном појцу Јовану: Певај и немој престати да певаш, и ја те нећу оставити. Веруј и надај се да те пресвета Мајка Божија неће оставити , ни у овом крајње тешом свету, нити у будућем, где ће Она удостојити венца славе оне које су јој певали химне хвале. Амин.

Извор: http://orthodoxinfo.com/praxis/dutiesofchoirsingers.aspx

ДЕСЕТ САВЕТА ЗА ЗДРАВ ГЛАС

 

Неки људи проводе сате у теретани или пешачећи како би били у форми. Међутим, осим певача и глумаца, ко још мисли на свој глас?

Свако би требао -  мишљење је Нормана Хогикиана и његових колега са Универзитета Мичиген.

”Ваш глас је ваш амбасадор у свету”, тврди Хогикиан. ”Представља вашу личност и осећања. Људи вас процењују на основу вашег гласа. Зато је веома важно, док говорите или певате, да размишљате о томе шта људи заиста чују. Проблеми са гласом такође могу имати огроман утицај на ваш живот.”

На основу истраживања Америчке академије за оториноларингологију, око 7 милиона Американаца има неку врсту поремећаја гласних жица.

Хогикиан и колеге нуде следеће савете, који вам могу помоћи да глас одржите у доброј форми.

1.Пијте воду како би тело било довољно хидрирано, а избегавајте алкохол и кафу. Ваше гласне жице веома брзо вибрирају, и правилна равнотежа воде у телу им помаже да буду ”подмазане”, тј. да имају довољну количину влаге. Важна напомена: храна која садржи велику количину воде одлична je за хидратацију – јабуке, крушке, брескве, лубинице, диње, грожђе, шљиве...

2. Допустите да глас ”отспава” неколико пута током дана, поготово након дужег причања. На пример, наставници би требало да избегавају причу у паузама између часова. Требало би да време предвиђено за ручак проведу у тишини, a не разговарајући са колегама у бучним зборницама.

3. Немојте пушити, а ако сте већ пушач, оставите цигарете. Пушење повећава ризик од рака грла, а удисање дима (чак и код пасивних пушача) може да иритира гласне жице.

4. Не користите погрешно ваш глас. Избегавајте вику; покушајте да не боравите у бучним просторијама. Ако осетите да је ваше грло суво и уморно, а глас почиње да звучи промукло, престаните са причом. Промуклост је упозорење да су ваше гласне жице нечим иритиране.

5. Држите грло и вратне мишиће опуштеним чак и када певате високе или ниске тонове. Неки певачи подижу главу навише или наниже док певају високе или ниске тонове. ”Високи тонови су на плафону, а ниски на поду”, каже Росенберг. ”Временом ћете платити за то,” - не само затегнутиjим мишићима, већ и ограниченим распоном гласа.

6. Обратите пажњу на то како причате свакога дана. Чак и певачи који имају добре певачке навике могу оштетити глас. Многи професионални певачи не настављају са својим здравим навикама док причају. Уместо, каже Херсет, многи - укључујући и певаче – треба да користе много више даха док говоре.”

7. Ни често кашљуцање како би прочистили грло није добро, јер тиме као да ударате гласне жице једну о другу. Ако то често чините, можете изазвати повреде гласних жица. Покушајте са гутљајем воде или прогутајте, како бисте зауставили потребу за тиме. Ако осећате да је ова потреба учестала, обратите се лекару, јер одређене болести као што су гастроезофагеални рефлукс, или алергије или синуси могу бити узрочници.

8.Када сте болесни, поштедите ваш глас. Када сте промукли због прехладе или инфекције, не причајте.

9. Када морате да говорите јавно, пред великом групом људи или на отвореном, размислите о коришћењу озвучења, како бисте избегли пренапрезање гласних жица.

10. Користите овлаживач ваздуха у кући и радном простору. Запамтите, влага је добра за гласне живе.

 

(...)

 

Превод: Б.Србљак

 

Извор: http://www.livescience.com/51192-nuts-peanuts8*-protect-against-death.html

ДА ЛИ ВАС ПЕВАЊЕ ЧИНИ СРЕЋНИМ?

(...)

Сви видови певања имају позитивне психолошке ефекте на човека. Певањем се лучи ендорфин, познатији као ”хормон среће”. Певање пред публиком, на пример караоке наступи, природно подстичу самопоуздање. Али, од свих видова певања, хорско певања има најдраматичније ефекте на људске животе.

 

Студија објављена 2008. године у Аустралији открива да су хорски певачи задовољнији животом, чак и када су њихови проблеми знатно већи од проблема других људи, који се не баве певањем. Испитивање објављено 1998. налази да је код становника једног старачког дома, након само месец дана певања, знатно смањен  ниво анксиозности и депресија. Једно друго истраживање наводи да више од 600 британских хорских певача сматра да је хорско певање најбитније за њихово ментално здравље.

Али зашто? Можемо ли да запевамо у овом моменту, како би себе учинили срећним?

Могуће је. Један од начина на који хорско певање подстиче људе на радост је физички, и тај осећај радости се постиже без обзира да ли су у хору или певаш у купатилу – све док користиш правилну технику дисања. Певање може имати исте ефекате као и вежбање, на пример - ослобађа ендорфин, који ублажава стрес. Такође, то је аеробна активност, што значи да подиже ниво кисеоника у крви, побољшава циркулацију, а тиме доводи и до бољег расположења. Певање захтева дубоко дисање, што је још један редуктор анксиозности. Дубоко дисање јесте кључ за медитацију и остале технике релаксације, а без дубоког дисања не можемо ни певати.

Физички ефекти, иако прилично драматични, заправо су само почетак. Певање изазива срећу из других разлога, који имају мање биолошке основе.

 

 

Везе између певања и среће су више менталне него физичке. Оне се теже мере, али су исто толико значајне.

Током певања, хорски певачи треба да се усресреде на музику и вокалну технику; у том моменту они не могу да брину о проблемима на послу или новцу или породичним проблемима, јер  су активно концентрисани на нешто друго. Дакле, хорски певачи углавном имају уграђену “stress free” зону. Учење је такође део процеса – учење нових композиција, нових хармонија. А већ дуго је познато да учење одржава мозак активним и одгони депресију, нарочито код старијих људи.

Остаје питање, зашто конкретно хорско певање утиче на расположење? Концентрација и дубоко дисање могу да се десе и у студију за снимање, или у приватности дома.

То је зато што су неке од најважнијих веза између певања и среће друштвене. Подршка коју осећамо у групи, и посвећеност тој групи која нас тера да сваке недеље изађемо из куће и да дођемо на хор – то су предности које су специфичне за групно певање. То је и највећи разлог зашто су хорски певачи срећнији од већине других људи. Осећање припадности групи, осећање да смо потребни групи (Ми не можемо да ово урадимо без наших алтова!) утиче да се боримо против усамљености, која је чести пратилац модерног човека.

(...)

 

Превод:  Б.Србљак

Извор: http://science.howstuffworks.com/life/singing-happy1.htm

 

 

 

ЦРКВЕНА УМЕТНОСТ

У Цркви постоје многи видови сведочења истине Божије. Један од њих је и уметност. Најдубље истине о Богу, човеку и свету, доживљене кроз евхаристијско и подвижничко искуство, Црква исказује и кроз своје духовно најосетљивије ствараоце, богонадахнуте уметнике. Они су искуство живота у вери преточили у живу реч, па су настале химне и богослужбене песме, или у ноте, па су настале мелодије, или у боје, па су настале фреске  и иконе, или пак, у грађевине, па су настали велелепни црквени храмови.

(...)

Црквено појање

Не само у архитектури, сликарству, у фрескама, мозаицима и иконама, него се и у хвалоспевима, музичким и другим уметничким делима исказује једна јединствена истина Божија. Прослављање Бога песмом и хвалом је посведочено у Јеванђељу. Јеванђелисти Матеј и Марко пишу да су после Тајне Вечере Христос и Његови ученици отпевали песму и изашли на Маслинову Гору, (Мт.26, 30;  Мк.14, 26). Апостол Павле даје савет хришћанима у Ефесу: Певајте  и појте Господу у срцу свом; захваљујући свагда за све Богу и Оцу у име Господа нашег Исуса Христа (Еф.5, 19-20). У Новом Завету појање је средство за напредовање у духовном животу, у Христу – Божјој Премудрости. Стога исти Апостол говоти Колошанима: Реч Христова нека  обитава  у вама богато, у свакој мудрости учите и уразумљујте себе; псалмима, славопојима и песмама духовним, у благодати певајући Господу у срцима својим (Кол. 3, 16).

О користи употребе псалама  и славопоја Богу говори и Св. Василије Велики: Има ли ишта благословеније него хитати на молитву у освит зоре и приности Творцу славословља и песме? Св. Јован Дамаскин, у петој песми Васкрсног канона каже: Устанимо рано у зору и уместо миомириса, песму принесимо Владици. Св. Атанасије Велики говори да нестаје немир у души и грубост и разгони се туга. Појање Богу не треба да буде само устима, него и умом да би користи имали не само они који певају него и они који слушају.

Оци Цркве су, у складу са примером појања Господа Христа и Апостола одредили да у црквама буде само вокална музика. Тумачећи 150. псалм, Св. Јован Златоусти вели: Бог је у оно време дозволио (Јеврејима) да се служе музичким инструментима због њихове слабости... Јер је у својој премудрости смислио да их на тај начин продрма из њиховог грубог, тромог стања клонулости. За стих из 143.псалма: Боже песму нову певаћу Ти, псалтиром од десет жица удараћу Теби... исти Светитељ додаје: Тада (у Старом Завету) они су изводили своје песме на музичким инструментима, а сада уместо инструмената ми употребљавамо људско тело.

Црквена музика је, пре свега, израз православне духовности и она, као и сви остали видови црквене уметности, подлеже, установљеним црквеним правилима и канонима уметничког стварања. Основно појачко правило је да певани текстови морају слушаоцима да буду разумљиви. Стога прави појци и композитори певају или стварају мелодије, не са циљем истицања својих способности, већ у улози преносиоца најдубњег смисла богослужбене речи. Они су саслужитељи и својеврсни преносиоци божанских дарова садржаних у речима молитава.

Химнографија

Појање је незамисливо без црквеног песништа. Другим речима, химнографија и појање су у нераскидивој вези. Химнографи су најчешће били и писци богослужбених песама и творци мелодија. Најпознатији су Св. Роман Мелод, Св. Јован Дамаскин и Св. Јосиф Химнограф. Често су као предложак за црквене химне преузимани делови из беседа великих Отаца Цркве, попут Св. Григорија Богослова.

Сва богослужбена химнографија је сабрана у следеће богослужбене зборнике: Октоих (Осмогласник), Триод, Пентикостар, Минеје, Часослов и Велики Требник. Октоих садржи на првом месту песме посвећене васкрсењу Христовом и каноне у славу Свете Тројице и Пресвете Богородице, као и друге каноне. Све песме су подељене у осам гласова и сваке седмице нови глас постаје владајући. У Триоду се налазе песме за Велики пост и за четири седмице пре његовог почетка. Химне  у овој књизи описују разне догађаје Старог и Новог Завета, а нарочите страдање Исуса Христа. Пентикостар садржи службе на празник Васкрсења и све службе до недеље свих Светих. У дванаест томова Минеја, за сваки месец по један, су песме посвећене непокретним празницима Господњим, Богородичним и Светих. У Часослову се налазе непромењена молитвословља за сваки дан која су распоређена према редоследу дневног циклуса богослужења: полуноћница, јутрење, часови, вечерње, повечерје. Велики Требник садржи свештенодејства, песме и каноне за вршење чинова Светих Тајни и за друге потребе.

Саборно и лично у црквеној уметности

Треба нагласити да се црквена уметност развијала у скалду са пресудним догађајима из живота Цркве. Нарочито место заузимају одлуке Васељенских и помесних сабора, у којима је сваки истакнути облик црквеног живота и уметничког стварања добио своју потврду и усмерење. Истина Божија, која се исказује у Цркви у делима њених уметника је једна  и иста, само су различита изражајна средства којима се пројављује. Иконописац, химнограф или мелод – појац могу не одступајући од правила уметничког стварања, које је прописала Црква, да по мери свог духовног раста и талента, стварају оргинална дела. Другим речима, црквена уметност не искуључује лично надахнуће, иако је њено полазиште богословско искуство и Предање Цркве.

“Катехизис”, Здравко Пено (стр.61-65)

УЛОГЕ И ОДГОВОРНОСТИ ЧЛАНОВА ХОРА

Учествовати на богослужењу као члан хора јесте света одговорност, коју не треба олако схватити. Чланови хора нуде свој Богом дан талент Цркви из много разлога. Посвећујући своје веме и таленат хору, некима је то начин да служе Богу, неки певају зато што у томе уживају, а некима је та активност друштвени вентил. У православним службама, хор представља народ, који одговара на литургијски дијалог, који започиње свештеник. Ово на чланове хора ставља свету одговорност током богослужења. Хорски певачи треба да буду познаваоци не само химни и богослужбених одговарања, већ треба да познају и поредак богослужења. Хору је поверено да учествује у црквеној служби и његови чланови морају да том, указаном поверењу, одговорно приступе.

Св. Јован Златоусти вели: “Када појемо црквене химне, морамо бити опрезни да не изговарамо речи само уснама, док наша срца лутају”. Свака химна, свака фраза, сваки стих у црквеној служби мора да буде јасно отпеван. А ово захтева певаче који су посвећени не само музици, него и вери.

Чланови хора имају неколико различитих улога, а најважније су литургијска и музичка улога. Наравно, за рад у хору важна је и образовна улога. Чланови хора, иако волонтери, треба да буду предани овој улози и свим пратећим одговорностима.

Литургијска улога

Музика је саставни део богослужења у Православној цркви. Хорска музика мора да придода лепоти богослужења, а не да скрене пажњу на себе са молитвеног окружења. Свештенство, који стоји на месту Христа, ствара од Литургије рај на земљи. Они су вође и служитељи тајни Христових. Они који поју представљају анђеле, који стоје око Његовог престола, приносећи му химне и хвале. Св. Павле пишући Коринћанима вели: ”Молићу се Богу духом; а молићу се и умом: хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом”, (1. Кор. 14:15). Прво и основно, чланови хора морају да процењују своју литургијску улогу по следећим смерницама:

-         да пронађу време да се духовно усресреде пре почетка богослужења.

-         да дођу на време и припреме се за појање пре почетка богослужења.

-         да се усресреде на богослужење, активно учествују осењујући се крсним знамењем стојећи, клањајући се, молећи се кад год је то потребно.

-         да науче структуру и значење служби, као и промене које се дешавају у току године.

-          да разумеју значење химни.

-         да траже духовни смисао у свему што поју. Певање у храму није наступ, већ део службе – ”појање је наша вера”.

-         да учествују у богослужбеном животу Цркве, тј. да се редовно причешћују.

-         да се уздржавају од стварања нереда, а тиме и да деконцентришу остале (комешање, додавање нота, разговор).

Музичка улога

Нису сви чланови хора музички описмењени, способни да читају ноте и певају у групи. Међутим, чак и са аматерима или волонтерима, хор може да узраста. Чланови хора који немају музичко образовање могу да узрасту у свом познавању музикичког језика.  Појање, иконе, одежде – све то тежи да буде савршено и лепо, док ми узносимо своје молитве Господу. Чланови хора могу да побољшају своје певање придржавајући се следећег:

-         да редовно долазе на пробе. Хор није група појединаца који носе исте хаљине; то је тим – једни подржавају друге. А тимски рад се учи редовним присуством на пробама.

-         да поштују једни друге, свештеника и диригента. Иако певачи можда имају добре предлоге, које би понудили током пробе, свештеник и диригент имају коначну реч и они координирају и планирају шта ће се певати на богослужењима у парохији. Ако чланови хора имају предлог, најбоље би било да га изнесу пре или након пробе, како би се дискусија избегла током времена које је предвиђено за вежбање.

-         да буду спремни за учење нових композиција. Да се уздржавају од коментара: ”Ми смо раније то певали на овај начин.”

-         да гледају у диригента како би знали када да почну и како би пратили све његове смернице током појања.

-         да означе партитуре по упутству диригента и да их поређају по редоследу.

-         да размишљају о темпу, динамици, артикулацији, о фразирању током певања, а по упутству диригента.

-         да користе свој певачки глас и током недеље.

-         да се распевају пре пробе и богослужења.

Мисионарска улога

Чланови хора нуде много од свог времена и талента Цркви, и тако служе као пример другима. Њихова улога не престаје у недељу, када се заврши Литургија – напротив, они треба да инспиришу друге да се прикључе хору.

Чланови хора треба:

-         да подстакну друге да се прикључе хору.

-         да подржавају нове чланове, како би се они осетили добродошлим и како би им учешће на пробама учинили пријатним.

-         да буду ”ментори” новим члановима, да им помажу да науче своје деонице, да им помажу са хорском униформом, поставком, итд.

-         да буду великодушни у својој помоћи и подршци новим члановима, поготово млађима од себе.

Образовна улога

Опет, пошто већина чланова у хору нису школовани музичари, они треба да се потруде да узрастају у знању, да усаврше своју вокалну технику, да се упознају са новим репертоаром, да науче више о богослужењима, музици, нашој вери. Тако и диригенти, свештеници и парохијани, требало би да подржавају чланове хора у стицању тог знања.

Чланови хора треба:

 - да усавршавају читање нота и вокалну технику уз помоћ диригента.

-  да се усавршавају у богословском знању, да уче о Литургији, црквеним службама, и о годишњим променама у црквеном циклусу уз помоћ свештеника.

Св. Атанасије Велики, свети отац наше Цркве, који је живео у 4. веку, прелепо је рекао о улози чланова хора: ”Када певачи поју језиком али и умом, они не доносе корист само себи, већ и онима који их слушају. Мелодично изговарање псалама не треба да буде из жеље за прелепим звуком, већ би требало да буде пројава хармоније језика и душе.”

Превод са енглеског: Б. Србљак

Извор: http://churchmusic.goarch.org/assets/files/PP_Choir_Member_Roles.pdf

У СУСРЕТ ВАСКРСУ - вече духовне и световне музике

 

 

У понедељак, 30. марта 2015. године, црквени хор "Св. Анастасија Српска", заједно са ученицима ОШ "Светолик Ранковић", одржао је концерт духовне и световне музике:

 "У СУСРЕТ ВАСКРСУ"

 

"Данашњу културу света карактерише, пре свега, апсолутна жеђ за новим! Другачијим. Недокучивим. Савремена култура је слушање и слућење других гласова …Један од тих гласова данас је и црквена музика.

Музика Цркве има своју етику, тј. своје биће. Њега чине: њени циљеви, параметри и вредности. На првом месту, црквена музика је средство богослужења, тј. слављења Свете Тројице. Она је посредник између Литургије и Божијег делања према свету. Параметри би били: озбиљност, молитвеност, рад, те музичко умеће и знање. Све заједно узевши добијамо њену најкарактеристичнију црту, саму њену суштину: музика Цркве је благодарење, поетика љубавног односа према Д/другом.

Исто се може и другачије казати: биће црквене музике сачињава њен покушај да опева Тајну, да је подражава. Тамо где речи посустају, где сам језик буде исцрпљен од својих могућности – ту наступа изрицање Неизрецивог, тј. песма/химна, усклик! Постоји праг који речи саме не могу досегнути, где почињу да се гуше; ту је потребно неко друго биће, друга стварност. Ово је музика.

Свакако, музика Цркве има и непорециве уметничке вредности. Нигде она људска црта радости и мука живота није тако драматично изражена као у појању. Њени гласови су измешани, али не и хаотизовани; све је ту: трагичност, свечаност, вапај, победа смрти и радост. А ако је тако, онда музика (хтела не хтела) мора бити и део културе.

Православна Црква у Србији данас има срећу да је баштиник богатог предања музике и музика: ромејско („византијско“) појање, старо српско, карловачко, хорско полифоно, певничко народно, итд. Све то чини да њен корпус буде тако оригиналан и јединствен међу осталим помесним православним црквама света. Иако је циљ црквене музике, пре свега, богослужбени, она не сме остајати у парохијским гетима. Свет и савремена култура су гладни тајне и других (с)твари, црквена химнографија и јесте пој о ономе где је све (нешто) друго. Дати црквену музику свету је зато императив.

 

Хришћанска култура је одувек била радикални продор у живот света, ма ког света. Провала другачије климе на сцени савремене културе. А ова је култура увек гладна новог, свежег и авангардног. Зато дајмо свету црквену музику и њене дубине откривајмо без стида!"

Извор: http://www.academia.edu/4320978/%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BC%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%B2%D1%80%D0%BB%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA_%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B4_

 

 

 

ВРЕМЕПЛОВ - 2014. година

храм св. Петра и Павла, на Васкрс 2014. год.

05. 01.   –   Света Литургија у Буковичкој цркви Светог архангела Гаврила

08. 01.   –   Света Литургија у Врбичкој цркви Светог архангела Гаврила

11. 02.   –   4. Света архијерејска Литургија и литургијско крштење, у храму

Светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу

15. 02.   –   5. Света архијерејска Литургија, у храму Вазнесења Господњег у Орашцу

10. 05.   –   хор први пут учествовао у обреду венчања, у Врбичкој цркви Светог архангела Гаврила

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован, Орашац 2014.год.

 

18. 05.   –   6. Света архијерејска Литургија и освећење фрескописа храма

Светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу, Епископ шумадијски Господин Јован доделио хору епархијског намесништва орашачког име „Света Анастасија Српска“

06. 06.   –   присуство у Крагујевцу дочеку моштију Светог Николаја

 Жичког

15. 06.   –   7. Света архијерејска Литургија,  у храму Светих апостола

Петра и Павла у Аранђеловцу, уз појање 11 хорова Епархије шумадијске, и прво учешће на фестивалу хорова Епархије шумадијске у порти храма

 Плакета додељена хору св. Анастасије Српске

05. 07.   –   Света Литургија у храму Свете Анастасије Српске у Копљарима

 и прослављање по први пут Крсне славе хора

11. 07.   –   1. празнично бденије уз началствовање Епископа шумадијског

Господина Јована, у храму  Светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу поводом славе храма

25. 07.   –   2. празнично бденије уз началствовање Епископа шумадијског Господина Јована, у Врбичкој цркви Светог архангела Гаврила поводом славе храма

26. 07.   –   Света Литургија у Врбичкој цркви Светог архангела Гаврила

поводом славе храма

02. 08.   –   Света Литургија у храму Светог пророка Илије у Бањи поводом славе храма

14. 09.   –   Света Литургија у храму Светих апостола Петра и Павла уАранђеловцу и Молебан за почетак нове школске године

28. 09.   –   Света Литургија у манастиру Ново Хопово посвећеном Светом Николају Мирликијском Чудотворцу, обилазак манастира: Старо Хопово, Гргетег, Крушедол, Велика Ремета, Саборне цркве у Сремским Карловцима и богословије Светог Арсенија Сремца
 

 

посета Фрушкогорским манастирима

 

05. 10.   –   8. Света архијерејска Литургија и освећење Буковичкe црквe Светог архангела Гаврила

21. 11.   –   9. Света архијерејска Литургија, у храму Светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу

 Аутор текста: Павле Вуковић